- Tehnika i motori
- Parent Category: AMS
- Objava
Honda, spajanje aluminijuma i čelika
Honda je ovo nazvala potpuno novim načinom, a neki nerijetko i prvom metodom za zavarivanje aluminijuma i...
...čelika. E malo ćemo se sada suprotstaviti ovome, uz kratak uvod šta je to toliko čudno sa zavarivanjem aluminijuma i čelika. Krenimo redom! Temperatura topljenja aluminijuma je 660,3 stepena Celzijusa. Temperatura topljenja čelika sada je ovo malkice komplikovano, je od 1.425 do 1.540 za ugljenične čelike, 1510 stepeni Celzijusa za nehrđajuće, a za neke je i na 1.370 stepeni. Uglavnom, svaka je duplo viša nego je kod aluminijuma. E sad, kako zavariti ova dva metala? Da bi se zavarili trebali bi imati slično, uslovno, agregatno stanje. u ovom slučaju imamo skoro tečan aluminijum i "tjestast" čelik. To je nemoguće zavariti tek tako!!
E sada, neki tvrde da je ovo prvi slučaj zavarivanja aluminijuma i čelika što je laž. prije 2 do 2,5 decenije ugledni provesor doktor Omer Pašić, sa univerziteta Džemal Bijedić u Mostaru bio je jedan od vodećih u svijetu koji je radio na ovoj problematici, i praktično radio zavarivanje ova dva metala.
Ipak Hondi se ne može osporiti da je ovo potpuno novi metod u primjeni kod ovih metala, gdje se vare dijelovi od aluminijuma za dijelove od čelika, na nečem što je najispravnije nazvati šasijom. Novi Accord ima ovaj dio konstrukcije automobila rađen upravo ovakvim načinom zavarivanja, a Honda će ovo proširiti i na druge modele. Najveća prednost je smanjenje mase automobila, a masa samog tijela automobila se može smanjiti i za 25 posto koristeći ovakvu hibridnu konstrukciju. I to nije sve. Smanjenje utroška električne energije kod ovakvog zavarivanja je čak 50 posto, a kupac na kraju dobije konstrukciju koja ima veću krutost na uvijanje po uzdužnoj osi automobila za oko 20 posto. Svi su na dobitku.
Radi se o tome da se aluminijum na čeliku pritiska posebnom glavom koja se okreće oko svoje ose, tako zagrijava metal i zahvaljujući pritisku pravi spoj koji je takav da ovako spojene elemente dopušta tretirati jednom cjelinom. Skraćenica za ovaj novi postupak je FSW od engleskog Friction Stir Welding, a mi ćemo ga interpretirati ovako: Trenjem potpomognuto zavarivanje. Zavareni dio je jednako ili je i kvalitetniji od onoga nastalog primjenom tzv. MIG zavarivanja. Oni na mašinstvu znaju šta je to, a opis bi mu bio elektrolučno zavarivanje topljivom žicom u zaštitnom okruženju inertnog plina. Ono što je još bitno jest sama kontrola ovih spojeva. Dok se u mašinstvu praktikuje kontrola slučajnog uzorka, kada je masovna proizvodnja u pitanju, Honda ovakve spojeve može kontrolisati vrlo jednostavno, koristeći IC kamere i ne predstavlja problem kontrolisati svaki proizvedeni komad na način da se spoj ne mora oštetiti niti uništiti.
Metod je takav da se može zavarivati i aluminijum za aluminijum na ovaj način.
A koliko je novo zavarivanje pod pritiskom jednog metala na drugi? NIKAKO NIJE NOVO! Ovim ne umanjujemo vrijednost ovog Hondinog postupka. Da je tako, ne bismo ga niti spominjali ovdje.
A evo kako nije novo! Rudnik, negdje u Bosni, mislim baš u Bosni pošto ovo pišem u Hercegovini. Unutra su predstavnici Iračke vojske koji su donijeli vrata, mislim od nekog britanskog vojnog transportera. Bila su napravljena od slojeva različitih metala i to po plohama, kao šper-ploča. Pored njih bili su tu i predstavnici vojske bivše države i inžinjeri i eksperti različitih vrsta. Izašli su iz rudnika. Desila se eksplozija, i kada se sve raščistilo, posebna ekipa se spustila u rudnik. Tražili su vrata koja bi trebala biti kao ta od britanskog transportera. Našli su ih, pokazali predstavnicima vojski koji su bili oduševljeni. E sad, kakve veze ima eksplozija i zavarivanje i vrata od transportera. Postupak se zove eksplozivno zavarivanje. Uzmu se dvije ploče od različitih metala. Stave se jedna preko druge. Pojednostavljeno, jedna se namaže eksplozivom po gornjoj strani, i na jedan ćošak se ubode inicijalna kapisla. pritisak koji stvara eksplozija (čitaj: jako brzo sagorijevanje) mase na ploči djeluje tako da se ova spoji sa donjom pločom u jedan nerazdvojivi komad. Dakle zavarivanje pod pritiskom.
Nemam pojma da li su kasnije pravili ovakve stvari za vojne potrebe, i da li su to radili u rudnicima i koliko im je ljudi trebalo da nađu sve te komade koji su se vjerovatno razlijetali svukuda po rudniku. Nevažno, bitna je poenta koju ste, siguran sam shvatili.
Neko će pitati za Audi i njegove aluminijske konstrukcije .... skratit ću, Audi nema ništa ovako napredno kao Honda!
Nedžad Grebović, dipl.ing.maš.
